martedì 27 settembre 2016

ČEKANJE - Marko Stanojevic



ČEKANJE

Zri misao u meni
plod neisplakanih suza
nešto me boli
Osećam kako se tišina
na sluh spušta
Vidim mrak
i čujem sebe u daljini
odzvanja eho postojanja
tragovi pepela spaljenog duha
oči peku

Čekam da zaplačem...

1 commento:

  1. Jako i inpresivno,dosta dobro barata recima i mislima koji naviru iz pesnika.
    Dostigao je fin nivo znanja,i podseća me malo na Miljkovićevu poeziju-Vatra i NIšta.
    To nije baš ništa ako mladjani pesnik korača ka uspehu.Srećko Miloš Aleksić.

    RispondiElimina