LEKCIJA - Zorica Mitic

LEKCIJA

Istorija se na lomaču pakuje
da je vatre sprže.
Došlo je vreme pomora svesti,
sad mrtve kosti živima lekciju drže.

Nismo vam mi kidali nebo,
niti smo srdili munje
da nam grobove ruše,
vi ste sinovi naši pljunuli krst
a prodali duše.

Naše se kosti sad svuda vuku
štakori da ih raznose
dok se vaše mržnje kote.
Slutili nismo da će mo mrtvi
ponovo gledati srpske golgote.

Krčmite seme i kosti naše
za jahte i koktele na trske
a duše i kože postale su vam polovna roba
i same sebi mrske.

Svakoga dana novi grobovi niču ,
Srbin Srbinu grkljan
čupa,
bez rata rat se vodi,
u vašoj svesti zjapi
crna istorijska rupa.

Otac nad sinom noževe oštri
a brat bratu krvca pije,
gase se slave i ognjišta.
Srbijo , ko te to plodi
da više ne radjaš ljude
već samo čudovišta.

U neveri tražite veru
i čekate da vas vreme pojede
a deca vam sa noževima u džepu
u školskim klupama sede.

Gora kao pustinja odzvanja
a u polju samo zrikavci zriču.
Ko vam to potrova slavuje
da umesto njih gorom sove kliču?

Srbijo, dokle ćeš izdaju da hraniš
na dnu svoga bića?
prodala si kroz vekove sve živo i mrtvo,
od Vožda do Mladića.

Sinovi srpski,
to malo što vas ostade obraza čista,
zaustavite korak da ga bezverje ne odvuče.
Nikada nećete imati sutra
ako danas prodate
juče.

U ovom paklu sludjene svesti
u besmislu nadjite smisao
što je moguće brže
i zapamtite,
ovu vam lekciju kosti
predaka drže.