Necu te cekati - Mika Vlacovic Vladisavljevic

Necu te cekati
Sustahu mi sazvezdja iz duboke tmine
i sutra kao i juce
dok sam tvoje bose stope osluskivao kraj moga srca
i nemirom poziv daljina docekivao,
bez reci,
bez misli
ne zaboravljajuci da ponesem dusu neotreznjenu
od silne ljubavi,
jer u njoj cuvam brizno utesni tvoj osmeh skriti
sto blesteci spusta senku na ostavljene moje ruke
koje masu lokomotivama dok zorom brekcu i odvlace vagone srece,
tuge,
smeha
i nade ostalih na peronu,da putnik ce stici ,
zasititi se i vratiti ozaren na radost onog
na peronu stanice polazne.
A kada bi se ti tajno moja i vratila
mozda bi zatekla koren u koji se naselilo sutra
ceznjom istkano,
mozda bi zatekla nekoga ko se prolaznosti odrekao spokojno
i njise drumove dusom nemirnom,
nekoga ko se jos greje nekadasnjim zagrljajem vrelim,
nekoga u kome jos stoluju i jecaju davno izgovorene
reci oprostajne od kojih boluju voljeni voljenjem,
nekoga kome postala si strana u rukama koje te drze u narucju,
nekoga...cutnjom sto se razgolicuje do srzi,
zavirujuci ti u strepnju
vetrovima proletnjim u kojima nema dodira bez bolnog drhtaja
ti porucujem
da se ne zapitkujes,
da se ne nadas,
da ne bi bolovala,znaj ja te necu cekati i nemoj se vratiti.
Mika Vlacovic Vladisavljevic
slikar Kiril Bozhkov