Mermerni zagrljaj - Mika Vlacovic Vladisavljevic

Mermerni zagrljaj
 
Ne moram ja nista,cak ni da razapinjem
belo platno duse svoje kao jedro na vetru secanja
u potrazi za tobom,jer tebe ima u svim daljinama,
u svim ocima,
u svim vinima vinopija,
u svim bojama slikarskih ramova,
i mora te biti stopljene sa svakim kamencicem Anickovog mosta.
Ima te ,
tu si u zenicama sto kipe od vreline zedji za tobom,
imate te u svakoj mojoj misli
koja se na ustapu utrkuje sa mojim tkackim prstima
ko ce pre dotaknuti tvoje putenosti u senkama drhtave svetlosti.
Ima te ,
tu si u svakom mom uzdahu koji docekuje svitanje
ljubeci mi nemirne suze za tobom
predragom tajnom mojom.
Ispastam uzaludnim patnjama gradnje zrtvenika
i bogomolji samo meni potrebnih,
umesto da sam umilostivio neimare duse
da sve uzidaju u tebe onog casa davnog
kada sam ti pre svega ,i posle necega
saputao na jastuku od lastavicijeg perja
ono sto se govori zeni kojoj nisi muz ni sin.
Trebao sam ,a nisam,obojiti bele noci krvlju svojom
i ne bih te sada mermernu grlio vecnoscu tako mocvarnu i glinenu.
Mika Vlacovic Vladisavljevic
slikar Andre Kohn