БОЛ
Раздојиле се руке
Ореол кише даје ветру снаге
Лудује ветар а у души муке
И ова река што некуд одлази
И ова песма са капима суза
Капље у срцу и још већа бол
У недогледу магле сиве
На промаји ветар пролази телом
Дани заборављени више не живе
И ово октобарско вече што никуд не жури
И ова пуста тишина што не отиче
Капље у срцу и још већа бол
Прокисло је вече
Звезде и месец тугују у мраку
Растанак је болан и суза тече
И ова тишина пуста ћутљива и нема
И ово тапкање кише по пољима
Капље у срцу и још већа бол
БАН МОРАВСКИ.
На промаји ветар пролази телом
Дани заборављени више не живе
И ово октобарско вече што никуд не жури
И ова пуста тишина што не отиче
Капље у срцу и још већа бол
Прокисло је вече
Звезде и месец тугују у мраку
Растанак је болан и суза тече
И ова тишина пуста ћутљива и нема
И ово тапкање кише по пољима
Капље у срцу и још већа бол
БАН МОРАВСКИ.
Nessun commento:
Posta un commento